Један начин добијања струје и топлоте на нпр. Марсу је познат: коришћењем енергије Сунца. Међутим, постоји неколико мана када је реч о томе: потребно је обезбедити положај пријемника на такав начин да се сакупи довољна количина светла; олује на Марсу могу више дана ометати апсорпцију светла иако је пријемник на добром положају; пријем Сунчевог зрачења није исти у близини полова планете или даље од њих итд.
У НАСА разматрају један нов начин добијања струје и топлоте, користећи један мали фисиони реактор који користи уранско гориво. Гориво је смештено у мале тубе које су окружене рефлекторима неутрона. Једна страна рефлектора одбија неутроне који имају тенденцију да напусте гориво, док друга страна апсорбује. На тај начин се постиже контролисана ланчана реакција фисије. Да би започела рекација, апсорбујућа страна рефлектора се мора удаљити од горива, тако да око горива постоји само рефлектујући део који не дозвољава да се смањи број неутрона у ланчаној реакцији.
Смеша натријума и калијума циркулише између туба са горивом и апсорбује топлоту која се добија као резултет фисије. Топлота сe предаје тзв. Стирлинговом мотору који производи струју. Цео систем би користио 1 kg горива током 15 година.
Извор текста: http://science.nasa.gov/
Постови
0 коментара:
Постави коментар