Асиметрија супернове

Супернова се појављује у једној фази еволуције појединих звезда и приликом максимума експлозивне емисије електромагнетног зрачења емитује се износ енергије који је еквивалентан износу који даје читава галаксија. Веома је вероватно да овакви догађаји представљају окидач за настајање нових звезда и, евентуално, живота. О томе можете више прочитати на овој страници.

Сматра се да постоје два начина настанка ове занимљиве појаве:

• Први начин је присутан  бинарним системима звезда, где се звезде обрћу око заједничког центра масе. Један од ова два објекта поседује мању масу и реч је о белом патуљку, који својом снажном гравитацијом усисава масу са друге звезде. Када бели патуљак достигне масу која је већа од 1,4 масе Сунца - тзв. Чандрасекарова граница - услед сложених нуклеарни процеса у његовој унутрашњости, настаје експлозија и то је супернова типа 1.

• Супернова типа 2 настаје од усамљених звезда, чија је маса већа од 8 маса Сунца. Током нуклеарних реакција фузије  у језгру звезде, појављују се ударни таласи (више о томе у овом чланку) и дешава се експлозија.

Након експлозије могу настати остаци познати као неутронске звезде, а уколико ротирају припадају групи тзв. пулсара. Такође могу настати и црне рупе.

Међутим, још увек не постоји поуздано тумачење ове појаве - постоје само модели који покушавају да објасне опажене чињенице. Пре извесног времена учињен је покушај да се овакви модели тестирају у рачунарским симулацијама. Резултат је био неочекиван - симулације нису приказале могућност да се догоди експлозија.  Према томе, нешто није како треба са актуелним моделима. 

 У међувремену се појавила идеја да решење треба потражити у погрешној претпоставци да је експлозија симетрична, што је довело до неуспеха симулације. Због тога је НАСА донела одлуку да испита ток експлозије супернове. Да би испитали постојање асиметрије, потребно је утврдити да ли је радиоактивни титанијум, један од продуката експлозије, равномерно расут или није. Начин детекције титанијума произилази из детекције гама зрачења, кога емитује овај елемент приликом радиоактивног распада. О целом пројекту можете прочитати на: http://www.nustar.caltech.edu/